Текст пише: Александар - Ацо Ристичевић
Као што већ писасмо у тексту о дигиталном времену и концентрацији ( које можете прочитати на овом ЛИНКУ ) данашњи човјек је све мање фокусиран на обављање задатака, из разлога што има превише дистракција, тј ометајућих фактора. По многим психолошким истраживањима човјек се одлучује скроловање (листање) кратких снимака, познатијих као ''рилс'' и ''шорт'' , јер је доказано да садржаји до једне минуте представљају оно што је намјењено за широке масе, али ни толико не опстаје пажња, него се чак наводи да она износи и по само 8 секунди.
Човјекова концентрација је на нивоу рибице.
Брејн рот (engl. Brain rot) - Труљење мозга
Овај израз је све чешћи међу теоретирачима медија и психолога из цијелог свијета, а израз је први пут настао у Оксфорду, као опис за наше свакодневне навике којима трагамо за малим импулсима задовољства, листајући онлајн садржаје, лошег квалитета.
Шта је труљење мозга заправо?
Како наводи овај извор труљење мозга се дефинише као ментално и интелектуално стање човјека, настало као резултат прекомјерног конзумирањa неквалитетног и тривијалног садржаја.Даље, овај извор наводи да је кроз историју забиљежен појам ''brain truth'' , која је настала 1854. године и настала је много прије настанка интернета, а записао је Дејвид Хенри Торо
Он наводи да је веома лоше, што друштво жели да обезвриједи сложеније садржаје, те наводи да је то дио општег пада и интелектуалних напора.
Напомена : Слика генерисана путем АИ технологије.
Упоредимо бицикла, педале и тривијални садржај
Кад смо били дјеца, већина нас је возила бицикл(о). Када идемо напријед, окрећемо педале напријед и то ствара малу тежину, а нарочито ако возимо на некој узбрдици. Сви ми који смо имали искуства са бициклима, сигурно смо бар једном и завртили педале уназад, што је било нека врста љепшег осјећаја, јер нема тежине, али се ни точкови не покрећу- не идемо напријед.
Код кориштења лошег тривијалног садржаја, морамо примјетити да је веома лакша конзумација него код кориштења квалитенијег садржаја. Код тривијалног садржаја само лагано ''клизи'' али немамо никакав помак. За оно нешто квалитетније морамо ''упалити мозак'', напрегнути мождане вијуге (некад више а некад мање - за мање захтјевне теме). Ту проналазим сличност између бицикла, педала и прегледања садржаја. Када вртимо педале унапријед, може бити мало оптерећења, али и идемо напријед. Као код истраживања садржаја, мало укључивања и напора и идемо напријед. Када вртимо педале у празно, лагано је али нема напретка, тј када читамо или гледамо тривијалан садржај, лагано је, али немамо напредак.
Бескрајно скроловање
Пасивно конзумирање садржаја, лошег квалитета, нарочито у већим количинаама, доводи до осјећаја усамљености, те може довести и до депресије. По студијама из психологије, функција бескрајног скроловања, направљена је да уништи природну таччку заустављања. Свака наредна објава на друштвеним мрежама, свака слика, видео или коментар, потенцијална је награда мозгу, те ослобађа хормон среће, допамин, па и даље настављамо (зависно) да ''скролујемо'' даље, јер је непредвидив даљи ток ових награда, не знамо на шта ћемо даље наићи, па тако постајемо зависни од даљег тражења.
Неурофизиолог Драган Хрнчић : ''Кратки видео снимци оштећују мозак''
Неурофизиолог Драган Хрнчић је, у тв емисији , говорио у о труљењу мозга и оштећењу мозга, као и о посљедицама гледања таквих видео снимака
''Сваки пут када ми наилазимо на те видео снимке, у нашем мозгу се ослобађа допамин, и постајемо зависни од таквог садржаја. Што их више гледамо, имамо потребу да их још више гледамо. Они су тако креирани, да не захтјевају додатни интелктуални напор. Онда, када говоримо о омладини, када је потребно да се фокусирају на неки интелектуални задатак који захтјева више мождане активности, онда видимо посљедице конзумирања тог садржаја''.
И на крају мало занимљиве математике :
За један сат, на једном телефону, ако је просјечне величине 13 центиметара, а наша пажња траје у просјеку 8-10 секунди по једном ''шорт'' снимку, ми прегледамо чак 87,5 метара садржаја или око 450 видео снимака.
Текст написао : Александар Ацо Ристичевић