Текст: Александар Ацо Ристичевић
Када кажемо ''друштвене мреже'', за данашњег човјека је прва асоцијација Фејсбук и Инстаграм. Занимљива је констатација да је оснивач Фејсбука, Марк Закенберг, осмислио ову друштвену мрежу само за комуникацију за људе унутар универзитета. Тако је почела и прва интернетска веза, познатија као АРПА НЕТ која је служила за повезивање људи унутар Пентагона, а затим и даљих војних команди. Када је оснивач Фејсбука дошао на идеју да би и остали људи могли користити ову мрежу, за своје приватне налоге и да дијеле свој садржај и фотографије, многи су критиковали његову идеју, говорећи му да '' није нико луд да дијели своје приватне ствари на интернету''
Kако је све почело?
Многи наводе да је прва друштвена мрежа SIXdegrees, 1997.године, али ипак то није заиста тако. Прва друштвена мрежа је ГеоСитис (GeoCities) 1994. године.
Геосити изглед (Слика горе)
Иако није био класична друштвена мрежа какву данас познајемо, она је настала као претеча друштвених мрежа каквих данас познајемо. Она се званично сврстава у друштвене мреже, а страница је служила као алат за једноставно креирање личних страница или мини сајтова, гдје су сви имали могућност да прате садржај, једни другима, те остављају коментаре.
1997. године настаје SixDegrees
Настаје са неким новим одређењима, које су постављене као темељ данашњим друштвеним пријатељима. Ту се издваја опција додавања пријатеља, што су после ''ископирале'' и остале друштвене мреже које су долазиле, кроз будући период. Ова друштвена мрежа, трајала је свега 3 године, са покушајима да се поново ''врати на сцену'' али безуспјешно, а њено коначно гашење било је 2001.године. У овом периоду настаје и ЛинкедИН.
Six Degrees ( Слика испод)
Неки сматрају да је МајСпејс (MySpace) прва озбиљнија друштвена мрежа, ако друштвене мреже подразумјевају оно што данас имамо и шта зовемо друштвеним мрежама. Са овом друштвено мрежом почиње пуни замах, јер овде се већ могу дијелити и музика, видео снимци, текстуални садржаји, те промоција брендова. За разлику од данашњих друштвених мрежа, чак и 2002/2003.године када је настала ова друштвена мрежа, био је напреднији по питању тога, да су сви могли да уз мало познавања програмерског кода, измијенити свој профил да изгледа дизајном другачији од других. Корисници су имали чак и простор за писање личних блогова.
Мајспејс изглед (слика испод)
Долазак империје, Марка Закенберга... 2004.г.
Марк је 2004.године одлучио да позове у реализацију своје идеје, своје пријатеље из собе, тј студената са Харварда. Они су осмислили пројекат Фејсбука, само као комуникацију студената на свом универзитету, те за међусобну комуникацију. Направили су прву ФБ страницу, тј групу ''FaceSmash'', у којој су студенти расправљали и забављали се темом ко је најзгоднији.... Често је због тога Фејсбук био на мети критика универзитета. Фејсбук је прво кориштен само у оквиру Харварда, а затим се почео ширити и као комуникација међу студентима са других универзитета.
Фејсбук је имао опције додавања пријатеља, али је увео ту и опције попут играња игрица, као и опцију ''Најважније'', тј уз помоћ кориштења алгоритма (по први пут), корисницима не излазе све новости, него оне које су намјењене баш том типу корисника. Данас Фесбук има преко 3 милијарде корисника, преводе на 112 свјетских језика, а Марк Закенберг је са компанијом Фејсбук у претходној години (2024.) инкасирао чак 165 милијарди долара. Занимљиво је, да када је Марк Закенберг својим пријатељима рекао да има бизнис идеју, те их позвао да покрену из његове собе овај пројекат, неколико пријатеља га је одбило, док два пријатеља која су прихватила идеју, данас су са њим на високом нивоу најбогатијих људи свијета.
Јутјуб, као једна од најјачих платформи... 2005.година
То су имена која стоје иза овог прејаког бренда, који данас апсолутно сви користе на свим уређајима ( телефони, таблети, рачунари и телевизије). Сва тројица су радили заједно у ПејПал-у 2000тих година. Оно што их је подстакло да покрену видео платформу, то је немогућност слања видеа, нарочито дужих, путем електронске поште. Такође, циљ је био да се и дијеле али и да се сачувају видео снимци. Први видео снимак на овој платформи, објавио је један од три оснивача, Jawed Karim, а видео је под називом "Ја у зоолошком врту". (Видео испод)
Јутјуб је дјеловао независно, али је команија Гугл препознала потенцијал, и одмах га је 2006.године купила, за чак 1.65 милијарди долара. Занимљиво је да Гугл данас од Јутјуба тај износ заради на сваке три седмице.
На Јутјуб се данас, сваког сата постави преко 30.000 сати садржаја а има АКТИВНИХ преко 2.7 милијарди корисника.
И Твитер хоће свој дио "колача"
На прејаку сцену, са све више корисника и интернет "сурфера", Твитер долази као гигант.Да понуди нешто (можда) другачије.
Инстаграм за нове генерације
Нове генерације, нови трендови. Све више квалитенијих телефона, више фоткања, а Kevin Systrom и Mike Krieger то схватају као идеалну прилику. Осмислили су концепт дијељења фотографија, употребу филтера, а оно што их је веома јако "гурнуло" у висине, кратки снимци "рилс", који су после прекопирани од стране других платформи. У почетку је био доминантан код изразито млађе публике, али и данашње статистике (званичне) показују да је највише корисника, старости од 18 до 33 године. Ова платформа има око 2 милијарде корисника - мјесечно
Тик Ток мјења ток...
Zhang Yiming, кинески предузетник из компаније ''ByteDance'' , 2016.године, лансирао је апликацију за дијељење видео садржаја, само за територију државе Кине. Идеја је била да се направи апликација са бољим алгоритмом, која ће људима, боље него претходници, лансирати садржај који њима одговара. Тик ток се врло брзо почео ширити на међународну сцену, поставио је нове изазове конкурентима, а оно што је почело привлачити кориснике јесу многобројни ''Тик ток изазови'', попут необичних плесова. Данас је Тик Ток врло доминантна платформа, са око 1.6 милијарди корисника мјесечно, са годишњом зарадом (2024.г) од преко 23. милијарде америчких долара.
Постоје и многе друге друштвене мреже са јаким статусом у свијету, али у овој анализи, обухватили смо оне које се најчешће користе... И спомињу....
Текст: Ацо Ристичевић