У данашње вријеме, на радио пријемник сви гледамо као безазлену ствар... Неко га слуша пред спавање, неко док вози аутомобил, неко уз јутарњу кафу... Међутим, прије 100 година, ситуација је била другачија..
Радио је за многе људе био извор психичке нелагоде, који је могао изазвати и велике медицинске проблеме. (Тадашњи) озбиљни медицински радници, филозофи и психијатри, упозоравали су становништво да радио може да изазове озбиљне поремећаје у здрављу, психи, па да чак може довести и до стања колективног лудила.
Натприродне силе
За њих то није био ирационалан страх. Сама помисао да нешто путује ваздухом, а да је притом невидљиво, те да пролази кроз зидове - било је натприродно и невјероватно.
У то вријеме, истина је, свијет се тек навикавао на електричну расвјету, а људи су почели да се сусрећу са појмом радио пријемника - који је био (као нека) ''неухватљива сила''. Такође, радио је наводно могао изазвати смрт птица и "спржити мозак". До тада, људи су могли комуницирати само са неким ко је на ближој удаљености, а онда дође вријеме да могу "чути гласове" са велике даљине. Био је то велики шок.
Стижу и разна обавјештења
Прва деценија 20. вијека, била период уласка радија у велики број кућа по Сједињеним Америчким Државама и по Европи. Озбиљна обавјештења почињу да стижу са свих страна. Од стране психолога, педагога, филозофа... Наиме, они су упозоравали да радио може да изазове озбиљне поремећаје код дјеце која слушају радио. Ту су недостатак концентрације, разни дјечији психички проблеми, несаница, раздражљивост и неспособност за обављање било каквих обавеза које су везане за школу. И одрасли су ''могли'' имати негативне посљедице попут асоцијалности. Наиме, људи су постали антидруштвени, мање читају, само сједе и слушају радио.
Преломни тренутак - Радио драма ''Рат свијетова''
Најтежи тренутак је био када је изашла радио драма ''Рат свијетова'' Људи су због текста везаног за инвазију ванземаљаца, заиста повјеровали да је ријеч о стварној инвазији, што је довело до велике узбуне. Драма је за данашњег човјека само фикција, али за људе тог времена - ипак не.
Ипак долази до промјене у перцепцији
Након неког времена, радио је ипак постао прихваћен. Људи су примјетили да заправо нема негативних посљедица, какве су биле најављене. Сви су били свједоци да ипак није дошло до ''епидемије лудила'', због масовног кориштења радио пријемника.
Радио је ушао први у приватни простор људи, те је због тога био велика непознаница и дјеловао као пријетња. Радио је временом постао битно средство информисања, а и за претходне генерације - значајно средство едукације.
Текст : Александар Ацо Ристичевић
