Једна од већих мистерија у данашњој Европи и чак у данашње вријеме, јесте Стоунхенџ. Много расправа се водило о питању његовог поријекла, тј његовог настанка, те питања коме је то припадало.
Уз овакве теме, често се вежу и разни митови који су настали у народу, а без валидних доказа. Међутим тешко је разграничити, шта се заправо крије иза ове ''грађевине''.
Онај незаобилазни дио, који се мора поменути, приликом приче о свему о чему се не зна много, то су митови, везани за ову тему...
Према једном предању Стоунхенџ је саградио Мерлин - мистериозни чаробњак из бајки, који је донио камење из Ирске, а потом су га дивови саставили. Такође постоје приче да су то остаци Римљана и њихових храмова, а неки наводе да су то саградили Данци. Како са сајта Nationalgeographic тврде, постоје и још необичније легенде, да је то мјесто за слијетање ванземаљаца а неки имају став и да је то џиновски симбол плодности. (1)
Како је заправо настао Стоунхенџ (Stonehendge)
Иако се заправо зна веома мало, а и то мало је често тема дискусија, ми ћемо се у овом тексту покушати бавити оним што се данас сматра као валидно. Стоунхенџ је грађен 3000 година прије нове ере. Грађен је у 4 фазе. (2)
У првој фази која се спомиње, на том локалитету Стоунхенџ је био земљани и обрадиви дио, са насипом и јарком, заједно са Обријевим рупама (округле јаме, пуњене кречњаком) и заједно су чинили пречник око 85 метара. Овај извор наводи да то нису биле гробнице, него мјесто гдје су се одржавале вјерске церемоније. Накнадно су проналажене и људске кости, и од тад је овај предио остао нетакнут 1000 година.
У другој фази, која се, према истом извору, десила око 2150.године П.Н.Е, довучено је око 82 велика камена из планина из Велса. Неко од камења је имало тежину чак и 4 тоне. Превлачено је на ваљцима и санкама, а затим сплавовима преко воде. Транспортни пут био је дугачак око 380 километара. Када је обављен транспорт, камење је постављено на мјесто гдје се налази и сада.
У трећој фази: Довлачење још већег камења из Марлборо Даунса (Marlborough Downs) који се налази око 40 килемтара од Стоунхенџа. Највећи камен је био тежак око 50 тона, а за транспорт су служили конопци, санке и ваљци, а требало је чак и до 500 људи да све то вуку.
У 4.(завршној) фази, која се догађала 1500.године прије нове ере, постављен је облик потковице,какав и данас видимо (3)
Ко га је заправо градио?
Ако изузмемо митове о градњи, а посветимо се релевантнијим изворима, можемо видјети да се у 17. вијеку нове ере, по овом питању огласио Џон Обри (археолог) који је изнио тврдње да је Стоунхенџ дјело келтских свештеника - друида. Људи који се у данашње вријеме идентификују са тим народом, сваке године у љетном периоду се окупљају на истом том мјесту. Са друге стране, према тврдњама струке, Келти немају баш пуно везе са овим, јер су дошли на те просторе тек 1000 година након подизања Стоунхенџа.
Модерни научници, истраживачи, већином су се сложили са наредном тврдњом:
Грађен је у неколико фаза, што значи, да су три народа заслужна за градњу. У првој фази заслужни су неолитски пољопривредници, који су имали обичај да граде гробнице од камена, те да их окрећу ка сунцу. У другој фази, појавили су се тзв Бeјкер људи (beaker people), који су били вриједни и марљиви људи, те су били обожаваоци Сунца, а сматра се да су они донијели најтеже камење.
У трећој фази, заслужни су људи из Весекса (дошли са југа Енглеске), који су били врло спретни и бавили су се и резбарењем по камењу Стоунхенџа.
Текст : Александар Ацо Ристичевић
*Kako je gradjen Stounhendz ( Stonehendge)
* Faze gradnje Stounhendza (Stonehendge-a)
* Ko je gradio Stounhendz (Stonehendge)