У "духу" новог дигиталног доба, све смо више суочени са недостатком концентрације. Неки мање, неки више. Нека од истраживања, од стране психолога, довела су до закључка da је концентрација из генерације у генерацију све мања, а приписује се све већој порасти "дигитализма" међу новим генерацијама .

Појава све више друштвених мрежа, те све више крстких формата, "reels" и "short" снимака, који су према ријечима струке и настали због лоше концентрације, увлаче нас у "зачарани круг", да људи због лоше концентрације и гледају кратке формате, а са друге стране те кратке форме и слабе нашу пажњу. Због тога, све мање се можемо фокусирати на неке друге обавезе и задатке које морамо обављати.

1763052676164

Разни психолози у свијету, бавили су се овим феноменом, па тако и психотерапеутица Глориа Марк наглашава да су веома лоши резултати тестирања, тј концентрације при испуњавању задатака:

Наша пажња, када смо за рачунаром , пала је на свега 47 секунди, док је при истраживању, доказано да смо концентрисани на рјешавање задатака само двије и по минуте"
- Глориа Марк (извор: интернет интервју)

Код старијих генерација, не можемо са сигурношћу рећи, али претпостављамо -да је пажња била већа. Нису имали пуно фактора ометања, попут нотификација, а ни прегршт извора информација. За један дан, просјечан човјек "упије" толико информација, колико некадашњи човјек није за једну годину или неколико година. Један просјечан човјек проведе "листајући" кратке снимке и по пар сати.Он нема времена да погледа филм од два сата, да чита књигу или новине два сата, али баш зато што нема времена за то, улази у "кратке форме" гдје изгуби и по 2-3 сата, а да није ни свјестан протока времена.

1763052603177

Друштвене мреже, као што рекосмо (написасмо), креирају кратке форме, кратке видео садржаје, јер просјечан човјек (нарочито тинејџер) нема моћ пажње, дуже од једне минуте, али по статистикама НИ ТОЛИКО НЕ ТРАЈЕ ПРЕГЛЕД, него се већина снимака "скрола" даље већ након пола таквог снимка (често и мање од пола). Док мозак захтјева малу дозу среће (допамина) чекајући да наиђе на оно што му "годи", са друге стране га све то замара, јер након дугометражног листања, прикупљамо стотине (и хиљаде) информација, које наш мозак даље мора да преради.

Све се то одражава и на медије, нарочито писане, гдје су такође и новинари изложени новим изазовима, па се труде да пласирају текстове који су са што мање "карактера" јер је читаност текстова (просјечне дужине) такође спала на 20-25%.

Текст написао : Александар - Ацо Ристичевић

НАПОМЕНА : Слике у тексту су генерисане путем АИ технлогије 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *