У данашње вријеме се улажу огромни напори и материјална средства, да се нађе начин за продужење живота. Александар Богданов је био угледни руски љекар, али такође је оставио траг и као писац, филозоф, револуционар....
Тестирање на себи
Богданов није био неко ко је само посматрао, заправо он је свој озбиљнији подухват прво испробао на себи. У то вријеме, врло мало се знало и о крвним групама и начину како крв, у људском тијелу, функционише.
Основао је институт за трансфузију крви, а затим је почео да тестира на себи. Одлучио је да ће примити више доза крви, док не дође до жељеног резултата. Након првих неколико доза, тврдио је да му се већ вид поправља, да му је коса јача и да се осјећа јачим. Све је изгледало да иде како треба. Богданов је примио 12 доза крви.
Тринаеста, за њега, посљедња доза крви, била је смртносна. Примио је дозу крви од студента, од којег није смио да прими. Заправо, крвне групе се нису "подударале", а онда се открило и да је студент имао и неку врсту инфекције.
Парадокс ове приче, да је Александар Богданов тврдио да је измислио начин да људи буду бесмртни, а заправо је на почетку свог тестирања - умро први.
Данашња, модерна наука, потврђује да се са трансфузијама може поправити здравствено стање, али никако не може постићи ефекат бесмртности.
Александар Богданов, желио је да превари смрт, али је на крају смрт преварила њега.
Туђа крв му ипак није донијела младост, него крај.
Текст: Александар Ацо Ристичевић